Kako živeti dobrim životom? Šta uopšte znači dobar život? Svako od nas različito shvata ovaj pojam i kao pojedinci težimo različitim stvarima. Ideal dobrog života se razlikuje u zavisnosti od kulture kojoj pripadamo, životnih okolnosti, socijalnog statusa, nivoa obrazovanja i inih uzročnika. Pa ipak, ono gde se svi sretnemo i složimo kada govorimo o dobrom životu jesu zdravlje i ljubav, kao i život ispunjen smislom (onako kako ga svako od nas shvata).
Kulture širom sveta su razvijale svoje koncepte valjanog života, kao i načine kako ga postići. U našem, kapitalističkom svetu, pod dobarim životom često se podrazumeva sticanje materijalnih dobara (nekretnina, ušteđevine), održavanje atraktivnog tela (teretane, režimi ishrane), kao i ideal večne mladosti (industrija lepote, hirurške intervencije). To su sve one vrednosti koje su na ceni, koje su kapital kojim obezbeđujemo sebi ugodan položaj u društvu i u životu. Naglasak naših postizanja je uglavnom usmeren ka spolja – ka stvarima mimo nas i na percepciji inih ljudi o nama. Svodeći zdravlje na dobar izgled, ljubav na zavodljivost, a životni smisao na materijalna dobra, mnogo nas se oseća prazno i neispunjeno.
Može li biti inačije? Da li možemo zamisliti društvo koje funkcioniše na inačijim načelima? I ukoliko da, kako bi ono moglo da izgleda? Iznenadili bismo se kada bismo shvatili koliko je sve inačijih sustava vrednosti postojalo, a i dalje postoji (iako u defanzivi), koji su uspešni, funkcionalni, a u isto vreme koji nas ne lišavaju našeg smisla i ljudskosti. Jedan od takvih ideala i vrednosnih sustava je i sumak kawsay.
Pojam Sumak kawsay
Sumak kawsay je neologizam nastao u pokušaju da opiše tradicionalni andski ideal življenja. Sastavljen od kečuanskih reči sumak koja predstavlja ideal ispunjenosti, i reči kawsay koja znači život, životnu energiju. U španskom govornom području se prevodi kao buen vivir, odnosno kao dobro, valjano življenje. Ovaj pojam nisu koristili drevni narodi Anda, ali su ova pravila svakodnevno živeli bez imenovanja samog koncepta. Pojam sumak kawsay nastaje tokom devedesetih godina dvadesetog veka među levičarskim domorodačkim aktivistima andskog regiona. Pre svega u Ekvadoru i u Boliviji. Nastaje kao protivteža kapitalističkom poimanju dobrog života i pokušaj je anti-kolonijalne i anti-klasne borbe u ovom delu sveta. Međutim, iako je termin relativno nov, načela i pravila na kojima počiva stara su vekovima i prethode brojnim južnoameričkim kulturama.
Andski pogled na svet je oduvek bio jako praktičan. To se oslikava i na njihovu filozifiju u čijem središtu je pitanje životne energije i njenog kruženja. Činili su sve kako bi energiju očuvali i po mogućnosti je uvećali i smatrali su je najvećom dragocenošću. Takođe, vodili su računa i da je ona u stalnom pokretu i ravnoteži, jer je to garantovalo opstanak prirode, pa time i čovečanstva. Na temeljima te dve osnovne preokupacije, izgradili su vrednosni sustav koji počiva na tri načela i dva sveta pravila.
Tri načela valjanog života
Prvo načelo jeste munay, odnosno osećanje sveopšte ljubavi koja se iskazuje kroz ljubaznost, nežnost, prihvatanje, lepotu. Na spoljašnjem planu, ovo načelo podražumeva dobronamernost i ljubaznost u komunikaciji sa drugima. Na unutrašnjem planu, ono teži ponalaženju mira u srcu, te prihvatanju i razumevanju.
Drugo načelo glasi yachay, odnosno učiti i znati. Ono stavlja naglasak na intelektualnu radoznalost i otvorenost uma. Ovo načelo podržava i podstiče sticanje životnog iskustva i mudrosti. Na unutrašnjem, psihološkom planu, yachay podrazumeva pažljivo odučavanje od misaonih obrazaca koji ne služe našem blagostanju i sreći.
Treće pravilo je llank’ay, koji označava fizički rad i delovanje. To je aktivno načelo koje omogućava da se stvari dešavaju. Pored fizičkog rada, ono uključuje i misaoni i kreativni rad, postižući tako ravnotežu i snagu i duha i tela.
Dva sveta pravila
Sveta pravila andske kulture nam pomažu da razumemo kontekst u kojem navedena načela dobrog života funkcionišu. Pravila nas upućuju na glavne vrednosti kojima svaki valjani život treba da teži i koje treba da primenjuje. One su usađene u andsko životno iskustvo koje je oduvek bilo usmereno na saradnju, ispomaganje i udruživanje snaga. U nepristupačnim planinskim vrletima snaga i uzajamnost označavaju samu pretpostavku za mogućnost života.
Prvo pravilo je kawsay i znači životnu snagu, ili sam život. To je praiskonska energija koja se nalazi u svemu oko nas i od koje smo svi svoreni. Kako ljudi, tako i priroda. Energiju svi imamo u ograničenim količinama i moramo voditi računa o njoj. Najbolji način za to je upravo praktikujuću navedena tri načela koja nas drže prisutnim i fokusiranim na suštinsko i trenutno.
Drugo pravilo je ayni koje označava uzajamnost. Ono omogućava cirkulisanje energije i obnovu života. To podrazumeva svesno i voljno priznanje povezanosti između ljudi i prirodnog sveta koji nas održava. Uzvraćajući sve dobro što nam dolazi od inih, prirode i sveta žive energije, krug života je zaokružen. To je pravilo koje se svakako primenjuje i u odnosima među ljudima i podrazumeva širok spektar udruživanja, brige o zajednici i zahvalnosti za sve ono što nam je šira zajednica dala i omogućila.
Valjani život na delu
Tri načela nam pomažu da se propremimo za ispravno rasuđivanje, za emocionalnu otvorenost i na fizičku agilnost. Kroz munay otvoramo i očistimo svoje srce. Uz pomoć yachaya radimo na odricanju od štetnih i neistinitih mišljenja, sudova, kao i ideje da je akumulacija informacija jednaka znanju. Llank’ay nas priprema da delujemo u životu u skladu sa svrhom i ciljem. Ova načela su sinergijska. Iako nezavisni, rade kao celina i međusobno se podržavaju.
Oni suštinski predstavljaju sposobnost osećanja, razmišljanja i delovanja. U njihovom udruživanju glavnu reč imaju sveta pravila koja postoje mimo nas i koja su univerzalna. Uzajamnost, ayni, ih sve vodi i spaja. Ne postoji određena početna ili završna tačka. Zajedno čine krug života. A život, kawsay, obuhvata njih i sve stvari dok se neprestano razvija ka kreativnom idealu.
Značaj pojma danas
Sumak kawsay je zaokruženi skup vrednosti koji vodi računa o našim ličnim potrebama, ali i potrebama šire zajednice, pa i planete na kojoj živimo. On naglašava potrebu da održavamo svoja osećanja, misli i telo aktivnim. Time nam daje moć jer se dobar život nalazi u našim rukama, a ne negde spolja. Sumak kawsay nam daje samopouzdanje i upućuje nas na ono što možemo, a ne ono što bi trebalo. Za razliku od vremena u kojem mi živimo, andski svetonazor nas drži prisutnim u trenutku i u kontaktu sa sobom.
Kroz ovako postavljene ideale vođenja računa o sebi, čovek je u aktivnom kontaktu sa svojom suštinom. Svestan je šta oseća, vodi računa o svojim mislima, te radi stvari koje imaju smisla. Tu se pitanje životnog smisla ne otvara kao nešto što bi trebalo rešiti odjednom. Smisao života se smatra putovanjem i kao nešto što gradimo. Dakle svrha života nije definitivna, ona se stalno gradi i razvija.
Još jedna odlika ovog pogleda na život jeste i njegovo insistiranje na tome da čovek ne postoji nezavisno od svog okruženja. Kroz svest o uzajamnosti i kruženju života, ovaj set vrednosti nas uči da samo u svetu o kojem vodimo računa i mi sami možemo da napredujemo. To je posebno vidljivo u ekološkim pokretima koji postoje u ovom delu sveta i koji se pozivaju na sumak kawsay.
Konačno, sumak kawsay predstavlja priliku i da razmislimo šta od svega ovoga možemo primeniti i u svojim zajednicama, te i u našim životima. Balansirajući između zahteva civilizacije u kojoj živimo i naših potreba kao ljudskih i mislećih bića, načela i pravila sumaka kawsaya su tu da nam kažu da je inačiji svet moguć.
