Naše okruženje i životno iskustvo boje i određuju naše razumevanje sveta. To svedočimo kako kod pojedinaca, tako i kod društava. Zajednice koje su uživale u dužem razdoblju mira i stabilnosti, sklonije su da veruju u dobronamernost sveta. Zajednice koje su napaćene ratovima i razaranjima često gube poverenje u institucije i međuljudske odnose. Takođe, zajednice u toplim podnebljima imaju drugačiju dinamiku od onih koje su se razvile u hladnijim oblastima, na primer.
Iskustva i okruženje oblikuju i odgovore na neka od iskonskih ljudskih pitanja – šta je svet i kako je on nastao? Andska kultura je, poput i svih ostalih, dala odgovore na ova pitanja u skladu sa svojim iskustvom – razornim zemljotresima i dramatičnim promenama uslovljenim često surovim klimatskim nepogodama.
Pojam
Percepcija vremena kod Inka nije linearna, već ciklična. Svaka era je pača, odnosno prostorna vremenost, koja odgovara prošlosti ili sadašnjosti. To nikako ne znači da andski narodi nisu želili da znaju kakvo ih sutra očekuje. Međutim, uverenje da se sve kružno ponavlja je obesmislilo postavljanje pitanja o dalekoj budućnosti. Ona je za andsku civilizaciju bila poznata i unapred data. Pače su vremensko-prostorni entiteti koji su mogu da postoje i paralelno, ali da utiču međusobno jedni na ine.
Svaka pača zamenjuje prethodnu paču posle pačakutija (pachacuti), „zbacivanja pače“, obeleženog katastrofama i preokretanjem poretka stvari. Tada bi, uz pomoć Zemljotresca, se svet “resetovao” i poput igrice bi počeo “novi život” u kojem bi se ista igra igrala sa novim akterima.
Vrste pacha
Svet je sastavljen od tri pače koje postoje uporedno, ali deluju zajedno. Hanan pacha predstavlja vremensko-prostorni domen nebesa. Njega nastanjuju nebeska tela – Sunce, Mesec, duga, zvezde i tim svetom vlada Inti (bog sunca kod Inka). Vesnik i simbol ove pače jeste ptica kondor.
Ukhu pacha predstavlja podzemni vremensko-prostorni domen. Za razliku od shvatanja u “Starom svetu”, podzemna pača nije bila mesto strave, već izvor života. U njoj su mrtvi, kao i zmija koja je simbolom i vesnikom ove pače. Njome vlada Pachamama, boginja zemlje.
Između ove dve pače se nalazi Kay pacha, odnosno ovozemaljski vremensko-prostorni domen. Njega nastanjuju ljudi i sav životinjski i biljni svet. Njome upravljaju ljudi, a simbolom ovozemaljskog sveta je jaguar, najpoštovanija mačka Anda.
Međuuslovljenost svetova
Hanan pacha i Ukhu pacha su bile presudne za život na ovom svetu. Kroz posmatranje prirodnih fenomena, poput međuzavisnosti plime i oseke i Meseca, kao i važnosti Sunca i kiše za vegetaciju, andski narodi su verovali da gornja (hanan) pacha daje jedan od najvrednijih darova – energiju koja omogućava život. Ukhu pacha je osnov iz kojeg sve raste. U njega se vraćamo nakon smrti i doprinosimo njenoj plodnosti, takođe neophodnoj za život. Upravo energija i plodnost će biti glavnom preokupacijom i osnovnim motivima andske filozofije i duhovnosti.
Oblasti triju pacha su jasno odeljenje i ovi darovi se ne podrazumevaju, već za njih treba priložiti molitvu i žrtvu. Običaj koji se do danas održao u ruralnim delovima Anda vezan je za setvu, a vuče korene iz ovog drevnog verovanja. Seljaci pre nego što počnu sa kopanjem prinose darove Pachamami i mole je da im oprosti zato što uznemiravaju njenu pachu i mole je da im dopusti da sade. Slični rituali traženja dopuštenja od Prirode su bili primenjivani za svako intervenisanje u tlu i iskorišćavanje prirodnih resursa – rudarenje, kopanje temelja za građevine, izgradnju puteva i slično. Tradicija ovog svetonazora danas “probija” u zakonodavstvima andskih nacija, poput Ekvadora i Bolivije, koje prepoznaju pravni subjektivitet Prirode i obezbeđuju pravnu zaštitu Majke Zemlje (Pachamame).
Iako su pache odvojene, među njima je puno interakcije. Ovozemaljski svet i podzemlje su povezani pećinama i izvorima, dok su ovozemaljski svet i nebesa povezani dugom i munjama. Ljudske duše su, nakon smrti, mogle da nastane bilo koju od tri pache. Oni koji bi se vratili Pachamami, doprinosili bi plodnosti zemlje i tako nastavljali svoj zagrobni život. To je veoma važna tema Moche erotske keramike čiji je središnji motiv odnos smrti i plodnosti – spone ovog i podzemnog sveta.
Sudnji dan
Ovaj ples tri pache može biti prekinut u svakom trenutku. Iskustva zemljotresa, kao i naglih klimatskih promena su stvorila verovanje u Pachakutiqa – Zemljotresca, čijom voljom svetovi nestaju i nastaju. Međutim, “nestanak pache” se može desiti i ljudskim faktorom, kojem je prododata volja Pachakutiqa. Čitajući andsku povest, uviđamo da ona predstavlja ciklično smenjivanje dve vrste razdoblja (pacha) – horizonata (odnosno vremena i prostora kada je Andima dominirala jedna sila ili kultura) i međurazdoblja (odnosno vremena i prostora kada je dominantna kultura nestala sa istorijske pozornice i mnošto pojedinačnih manjih kultura je postojalo istovremeno). U tom smislu, i špansko osvajanje možemo smatrati horizontom, a raspad španskog kolonijalnog sistema međurazdobljem.
Pachakutiq nije samo onaj koji uništava, već i reformator. On doprinosi napretku u inače cikličnom svetu. On stvara nove svetove i unapređuje ih. S toga ni ne čudi da je jedan od najznačajnijih vladara Inka – Cusi Yupanqui, koji je od Kraljevstva Qosqa stvorio Tiwantisuyu Carstvo, sebi nadenuo ume Pachakuti. I zaista, s njim su Andi ušli u jednu od najslavnijih i najpoznatijih epoha (horizonata) svoje istorije.
Razumevanje
Pacha predstavlja jezgrovit i višeznačni pojam koji oslikava andski odnos prema prirodi, glavnim vrednostima, kao i budućnost i sudbini. Ona veruje u konačnost sveta kakvog znamo, ali ne i života i obnavljanja sveta. Pacha nas uči o poštovanje svetova oko nas, kao i o međuzavisnosti koja je ključna za naš opstanak.
