Imate li stvari koje ne volite o sebi? Imate li sećanja i/ili osobine koje biste najradije zaboravili i zakopali negde duboko? Mislite li da možemo da opstanemo kao društvo podeljeni u niz grupica koje žive paralelno i da bi najbolje bilo kad ove ostale ne bi ni postojale? Iskreno, mislim da smo svi ponekad pomislili nešto od ovoga. I uvek smo se osećali teskobno. Zbog toga je možda korisno da govorimo o andskom terminu chawpi i o njihovom pogledu na različitost, na vrednost traženja zajedničkog jezika, kao i o suštinskom značaju prihvatanja.
Značenje pojma chawpi
U kečuanskom jeziku, chawpi znači sredina, središnjost. U prostornom smislu, on označava nešto što je na pola puta ili u centru, poput chawpi trga – središnjeg gradskog ili seoskog trga. U vremenskom smislu, označava sredinu ili vrhunac određenog doba, poput izraza inti chapwi (sredina sunca) koji označava dugodnevicu i središnje mesto sunčeve godine. U kulturnom smislu, chawpi označava ravnotežu, saglasje. U andskom svetonazoru, pronalaženje balasna između različitih delova celine je važno za zdravlje i funkcionalnost kako pojedinca, tako i šire zajednice. Ovde ćemo govoriti baš o takvoj vrsti pronalaženja središta.
Chawpi i pojedinac
Ličnost svakog od nas je sastavljena od brojnih delova i uticaja koji su nas oblikovali i gradili tokom vremena. Chawpi nas uči da je svaki od tih delova podjednako važan. Središnjost nas uči da sve ove elemente treba integrisati, a ne odbacivati. Prvo, jer to i nije u potpunosti moguće. Drugo, chawpi veruje da loše iskustva uče pojednako kao i dobra, da su naše slabe strane pojednako naše i kao i jake strane, da su naši padovi jednako vredni kao i naši uspesi. Manje prijatni delovi našeg sećanja i naše ličnosti su tesno povezani sa našim središtem i našim emocijama. Zbog toga ih je neophodno integrisati. Ostvariti unutrašnji yanantin svojih delova. Ovo objedinjenje se vrši pre svega uz pomoć tri andska načela dobrog života – munkay (otvorenost srca), yachay (otvorenost uma) i llank’ay (spremnost da delujemo). Prihvatajući sebe u svojoj celokupnosti, naša središnjost (chawpi) postaje potpuna, jaka i dobija svojstva kojima možemo dalje da se kvalitetno udružujemo i povezujemo sa inim ljudima.
Chawpi kao moć
Chawpi kao umetnost traženja ravnoteže imam izuzetnu moć, kako za pojedinca tako i za politiku i društvo. Andske kulture nisu bile pošteđene ratova ni sukoba. Međutim, za razliku od viteške kulture Evrope koja je slavila osvajanja, na Andima se više cenilo dobrovoljno integrisanje i/ili podređivanje moćnijem carstvu. Tiwantisuyu je upravo tako postalo najvećom državom pretkolonijalne Amerike. Pregovaranje, osim što nije trošilo resurse, garantovalo je postojanije i dostojanstvenije jedinstvo različitih delova carstva, nego što bi to slučaj da su bili prisjedinjeni nasilno.
Chawpi se takođe može koristiti da opiše osobu ili objekat koji se nalazi u sredini ili središnjem položaju unutar grupe. U ovakvom shvatanju, chawpi je u osnovi andskog političkog sustava. U središtu svega, nalazio se Sapa Inka, uzvišeni vladar. On je potomak najvažnijeg boga Intija, boga sunca. Kao takav, on je ovaploćenje božanske suštine na ovom svetu. On je u središtu ovog teokratskog sustava vladavine. Njegova uloga je da unese red i ravnotežu na zemlji i da obezbedi uredno funkcionisanje i efikasnu upravu Carstva. Ali i više od toga. Budući da je on središte svega, on isijava moć na sve svoje podanike i u okviru složenih verskih obreda i svetkovina, njegovi blagoslovi se prenose širom zemlje i garantuju božansku naklonost svim poduhvatima u državi.
Iako je Tiwantisuyu bila autoritarna teokratija, Sapa Inka je okupljao i konsultovao širok spektar obrazovnih ljudi, službenika, sveštenika, kao i upravitelja dalekih provincija i plemstvo pridruženih naroda. Kroz načelo dvojnosti, on je morao da ima i suvladara koji bi, makar samo nominalno, predstavljao Carstvo zajedno sa njim. Iako se znalo ko je pravi Sapa Inka i ko ima pravu moć, bitno je shvatiti da je za njegov valjani legitimitet bilo potrebno da ne vlada sam, već u paru, pa makar samo i simbolično. Središte, pa i vladarsko, je uvek sastavljeno iz delova, a ne usamljeno.
Qosqo kao primer chawpija
Qosqo (kečuanski naziv za grad Kusko) je savršeni primer prostornog ovaploćenja chawpija. Glavni grad Tiwantisuya je dobio ime od naroda Colla, koji je tu živeo pre Inka i koji na njihovom jeziku znači pupak. To je čest naziv u gorštačkim kraljevstavima, gde je svaka prestonica smatrana pupkom sveta, svetim središtem kosmosa. Inke su preuzele grad, njegovo ime, ali i kosmogoniju i svetonazore o glavnom gradu kao chawpiju sveta.
Qosqo je bio zabranjeni, dvorski grad. Pučanima je bilo strogo zabranjeno da u njemu prenoće. Nasuprot njima, plemstvo i upravitelji iz cele zemlje morali su da imaju svoje prebivalište u gradu i da u njemu borave najmanje pola godine. Sama priroda grada nam govori da je u pitanju prestižno mesto, grad palata i hramova u kojem samo odabrani smeju (i moraju) boraviti. To mu je davalo još veću tajanstvenost i svetost među podanicima.
Prostorno, grad se doslovno nalazio na sastavku četiri dela Carstva. Putevi iz svakog od ovih pokrajina su su se sastajali na središnjem (chawpi) trgu u Qosqu. Na središtu trga se nalazio ušnu (keč. ushnu), kamena platforma na čijem vrhu se nalazio presto sa dva mesta za sedenje. Simbolički, to mesto je bilo centrom sveta. Sa njega je Sapa Inka, u pratnji svog savladara, izdavao naredbe, zakone i širio blagoslove carstvu prilikom najvećih godišnjih praznika i svetkovina. Ta kamena govornica je bila najbolji primer materijalizacije političke moći u prostoru.
Razumevanje
Središnjost nam pokazuje jedan mudriji pristup integracije i širenja država. Kao civilizacija koja je osobena po svojoj ekonomičnosti i praktičnosti, ne iznenađuje da je čak i ekspanzionistička politika na Andima bila usredsređena na pregovore i nalaženje dogovora “na pola puta” (chawpi), pre nego što bi se investirala u skupe i krvave ratove.
U andskoj političkoj filozofiji, moć države nije bila (samo) u veličini njenih granica, već u njenom središtu – prestonom gradu, glavnom trgu i vladaru koji je direktni potomak boga sunca. Njegova uloga je da na složenijem, političkom nivou objedini sve društvene elemente i obezbedi skladno funkcionisanje institucija koje su u skladu sa božanskim zakonom.
Chawpi je nas upućuje da nađemo ravnotežu u središtu sebe. Prihvatanjem različitih delova iskustava, sećanja i osobina omogućujemo sebi mir i razumevanje. Ovako integrisana ličnost ima izuzetnu moć i snagu. U središtu sebe je pomirila svoje konflikte i kao takva, ličnost je spremna da fukcionalno stupa u odnose sa inim ljudima. I na kraju, ali ne i manje važno, chawpi nas uči da život ne može uvek biti lep, ali da treba da bude istinit.
